Duh iz ormara

Kada sam bio mali bojao sam se otići na spavanje jer je tada počinjala moja agonija i noćna mora. Bojao sam se duha iz ormara. Da ste mi tada rekli da je to samo moja misao ne bih vam verovao. Plašio sam se, drhtao sam i znojio se i nisam imao razloga da mislim da nije stvarno. Naprotiv, svi su dokazi upućivali da je bilo stvarno. Možete li zamislitite mene koji se znoji od straha i kažem ha, ha, ha pa to to je samo misao i samo u mojoj glavi. To ne radi tako kao što znate. Nikad to ne bih priznao jer stvarno nisam uvideo da su moji osećaji bili samo produkt mojih misli. Kamo sreće da sam to tada znao. Ponekad čak i sada upadnem u zamku svojih misli i mislim da nešto drugo kreira moja osećanja i moje iskustvo. Ponekad verujem da moja supruga kreira kako se osećam i tada sve upućuje na to da sam u pravu kao što možda i sami znate. Kakve li šale. Ponekad stvarno ne vidimo “misao-osećaj” vezu. Mi se ljudi možemo uplašiti svojih misli i prouzrokovati si probleme, stres, nepovoljne odnose a ponekad ugroziti i sopstveno zdravlje. Uvek radimo najbolje što znamo s razinom svesti i razumevanja kako se kreira naše iskustvo. Vrlo često mislimo da sve to dolazi od drugih ljudi, okolnosti, života i od nečeg izvan nas. Kada bi samo češće znali da ne moramo ništa da radimo i da nam naši osećaji jednostavno pokazuju kako razmišljamo, kako koristimo svoj božanstveni dar da mislimo. Što više vidimo kako misao kreira osećanja to smo više sposobni navigovati ovim ljudskim iskustvom. Što više ovo vidimo za sebe to bolje možemo razumeti i usmeriti druge. Zar nije divno da, s našim darom da mislimo, možemo da mislimo šta god hoćemo i da ponekad poverujemo u to. Nije li divno da naša imaginacija može biti tako stvarna, da naše misli mogu kreirati naša osećanja i emocije. Mi ljudi smo divni jer smo ovde, imamo ogromnu moć…jednostavno smo perfektni. Ne zaboravite, vaše se iskustvo stvara putem misli “iznutra prema vani”.

Radomir Bajić

Skip to toolbar