Zanos filma

Kada gledamo film, volimo da nas ponese, da uđemo u njega i zaboravimo da smo posmatrači. Što više to uspeva, više cenimo taj film. Mi živimo u filmu naših misli. Ponekad nam se taj film i ne sviđa. Hteli bi da promenimo scenario. Pokušavamo na razne načine, koristimo razne tehnike da bi promenili naše skripte, da bi smanjili doživljaj koji je neprijatan i pojačali prijatan, da promenimo glavni lik u tom filmu…. Ali to je i dalje film. Dok god smo unešeni u radnju, strašne scene će biti strašne i deluje prirodno da učinimo nešto da ih izbegnemo ili se pripremimo za njih. Ukoliko uvidimo da je sve to film, imaćemo sigurnost koju nikad nismo in izgubili. Samo smo bili ponešeni i zaboravili. Ništa nemoramo da uradimo da se neplašimo, nemoramo ništa da menjamo da bi se osećali dobro, sigurno. Nemoramo ništa a možemo sve što hoćemo. Nismo uslovljeni, naše dobro osećanje ne zavisi od radnje tog filma, ali isto tako nismo primorani da gledamo film koji nećemo. Nikad nismo izgubili tu sposobnost ni to iskustvo. Dobrobit nam je uvek bila tu bez obzira koliko stvarno sve izgledalo. Ne moramo više primeniti bilo koji postupak da bi se dobro osećali. Kada stvarno uvidimo da smo posmatrači filma mi smo slobodni, dobrostanje ostaje i ako se na tren i izgubimo ponovo u filmu, brzo se probudimo u svom položaju.

Veselin Jović

Be the first to comment

Leave a Reply

Skip to toolbar