Život uči otpuštanje ličnosti

Veliki pozdrav. Život je putovanje na kojem otpuštate ono što “mislite da jeste” da bi videli ono što “stvarno jeste” u svoj svojoj slavi. Ako to ne otpustite na svom putovanju, život se pobrinuo da na kraju putovanja i ove igre to svako svejedno vidi jer svako je već pobednik u igri ovoj. Nek’ vam život pokaže put kao i uvek. Nek’ vam otpuštanje pokaže da ste uvek dobro bez obzira na situaciju i bez obzira šta mislili. Igra života je igra žmurki gde tražite sami sebe. Ne možete biti ovde a biti manje nego savršeni, onaj ‘ko je došao igrati ovu veličanstvenu igru već je pobednik jer ovo je jedina igra koju ne možete izgubiti baš da to i hoćete. Na kraju krajeva jedino što je bitno i vredno jeste “Ljubav” i život je otpuštanje svega da ona se vidi, da TI se vidiš. Želim s vama podeliti moj najdublji uvid koji sam imao kada sam bio u beznadežnoj i po život opasnoj situaciji, nadam se pomoći može svakome. Najveća lekcija otpuštanja, koju čovek vidi kad spreman je a koja se na kraju putovanja dešava svejedno, jeste sledeće: Persona (JA, ličnost, ime i prezime, Janko, Marko, Pero, itd) je misaona konstrukcija, ono što zoveš JA je iskustvo, TVOJE iskustvo. Kroz ličnost i personu igraš ovu veličanstvenu igru života. Persona nije ona koja doživljava, persona biva doživljavana. Izgleda kao da persona ima iskustvo i da otpušta i privlači ali je persona isto tako iskustvo. Persona nije izvor misli, Misao je izvor persone. Nije li zanimljiva ova veličanstvena igra. Ne možete igrati ovu veličanstvenu igru a biti manje nego perfektni. Kad igra se vidi život samo jeste, svaki dah, svaki zvuk, svaki pogled i miris živ je i perfektan. Sretno vam bilo putovanje otpuštanja, igrajte se. Svako dobro.

Radomir Bajić

Skip to toolbar